Sledeći klinički slučaj pokazuje dva važna aspekta radioligandne terapije u lečenju karcinoma prostate. Prvo, to je veoma efikasan pristup koji može da pretvori bolest iz potencijalno smrtonosne u hronično stanje koje se može kontrolisati, uz povremene ponovljene cikluse koji je drže pod nadzorom, a istovremeno čuvaju dobar kvalitet života.
Drugo, upravo terbijum-161 može da dopre do teško dostupnih metastaza i da ih leči, uključujući i one u mozgu.

Kada je gospodin G. došao u našu kliniku u januaru 2021. godine, njegov PSMA PET/CT pokazivao je rasprostranjenu bolest skeleta nakon duge i složene istorije prethodnih terapija.
Rak prostate mu je prvi put dijagnostikovan u januaru 2014. godine, u 67. godini života, nakon što je analiza krvi pokazala povišen PSA od 19 ng/ml. Nakon robotske prostatektomije, zračenja i više linija antihormonske i imunoterapije tokom narednih šest godina, bolest je nastavila da napreduje, a PSA je stalno rastao uprkos intenzivnom lečenju. Do decembra 2020. godine, nakon što su gotovo sve standardne terapije bile primenjene, PSA je dostigao 60,7 ng/ml.

Početkom 2021. godine, gospodin G. je saznao za radioligandnu terapiju i odlučio da je pokuša. Između januara i marta 2021. završio je tri sesije sa ¹⁷⁷Lu-PSMA, čime je postignuta potpuna remisija i PSA je postao nemerljiv. Hormonska terapija je prekinuta.

PSA je ponovo počeo da raste krajem 2022. godine, a sredinom 2023. otkrivene su nove koštane lezije i jedna metastaza u jetri, sa PSA od 2,0 ng/ml u junu 2023. Hormonska terapija je kratkotrajno ponovo uvedena radi povećanja ekspresije PSMA (Lupron depo), pre sledećeg ciklusa od tri sesije radioligandne terapije, sprovedenog između avgusta i oktobra 2023. godine. Ovaj ciklus je ponovo doveo do potpune remisije, koja je trajala 1,5 godinu.

Do marta 2025. PSA je porastao na 1,6 ng/ml, a PSMA PET/CT je pokazao nove metastaze u jetri i malom mozgu. Zbog složenosti situacije, prve dve sesije su izvedene sa izotopom nove generacije – terbijumom-161, a treća sa standardnim lutecijumom-177. Ovaj tretman je doveo do brzog pada PSA na 0,2 ng/ml, normalizacije LDH (opšti marker aktivnosti bolesti), očuvane funkcije bubrega i samo blage, stabilne anemije. Tokom celog lečenja gospodin G. je ostao potpuno aktivan, bez bolova i ograničenja, uz dobru podnošljivost terapije.

Kontrolni PSMA PET/CT i MRI mozga u septembru 2025. pokazali su potpunu remisiju, a PSA je ponovo bio nemerljiv.